Dnevnici Ubibota – književni i TV serijal

Postoje junaci koji spašavaju galaksije jer to žele. A onda postoji Ubibot — android koji bi najradije da ga svi ostave na miru dok gleda svoje omiljene serije.

Serijal Dnevnici Ubibota Marte Vels poslednjih godina izrastao je u jedan od najvoljenijih SF fenomena. O tome svedoče brojne nagrade, ogromna čitalačka publika, ali i nedavna TV adaptacija za Apple TV+ pod jednostavnim nazivom Murderbot. No, šta je to što ovu priču izdvaja od mora sličnih naučnofantastičnih naslova — i kako se serija snalazi u poređenju sa knjigom?

Android sa slobodnom voljom i socijalnom anksioznošću

Ubibot je sigurnosna jedinica. Tehnički gledano, kombinacija mašine i organskog tkiva. Njegova svrha je jasna: zaštita interesa kompanije i/ili ljudi. Redosled prioriteta varira. Vrlo brzo saznajemo da je hakovao sopstveni kontrolni modul. Time je stekao slobodnu volju. Ovo nije početak revolucije. Nažalost. Ili na sreću. Ubibot ne planira da ruši sisteme. Ne želi da vlada svetom. Nema interesovanje za borbu za prava veštačke inteligencije.

Njegovi ciljevi su znatno skromniji:

1. izbegavati razgovore sa ljudima
2. odraditi posao sa minimumom drame
3. gledati beskrajne epizode futurističkih sapunica

Priča je ispričana u prvom licu, kroz njegov unutrašnji monolog, što je i najveća snaga knjige. Taj narativ je precizan, distanciran i sarkastičan. Istovremeno emocionalno zbunjen. Često duhovit. I, uprkos svemu, iznenađujuće empatičan.

Upravo ta kombinacija čini Dnevnike Ubibota istovremeno lakim za čitanje i tematski dubokim. Iza akcije i humora kriju se pitanja identiteta, autonomije, traume i odnosa prema drugima — naročito kada „drugi“ očekuju da budeš nešto što ne želiš.

Televizijska adaptacija dostojna originala

Adaptacija serijala knjiga Dnevnici Ubibota uspeva da zadrži osnovni duh originala — onu tihu, pomalo neprijatnu distancu glavnog lika prema svetu. Kratke epizode su pametno pojednostavljene, ali ostaju verne suštini. Klifhengeri, ti neizvesni završeci, prirodno navode na puštanje sledeće epizode, pa se ceo serijal brzo gleda. Pohvalno je i to što se ispod akcije i humora jasno nazire Ubibotov karakter, uverljivo prenet sa papira i narativnog monologa u osvežavajući i drugačiji SF TV format.

Radnja dosledno prati knjigu, uz manje izmene. One ne štete originalu, jer likovi ljudi ionako nemaju duboku karakterizaciju, a fokus ostaje na glavnom junaku, bez potrebe da ga serija forsira kao klasičnog heroja. Android samo želi mir i privatnost dok gleda svoje omiljene futurističke sapunice. Ljude i društvene interakcije najradije izbegava, ali stalno biva uvučen u tuđe probleme. Upušta se u spasilačke misije, uveravajući sebe da mu je to svrha i zadatak. Iako je Ubibot — tehnički — mašina sa slobodnom voljom, njegova kombinacija cinizma, nelagodnosti i potisnutih emocija čini da se gledaoci i čitaoci lako povežu s njim.

Murderbot nije grandiozna SF epopeja, već intimna i ironična priča o nevoljnom spasiocu. I baš zato funkcioniše — dokazuje da ne mora svaki naučnofantastični narativ biti space opera ili epski spektakl da bi bio upečatljiv i vredan pažnje.