Magnum opus – Purifikacija (Intervju)

Savremeni roman sa naslovom Magnum opus – Purifikacija je delo autora Nenada Šarca Vidaka koji nam u žanru fantastike, prikazuje budućnost utopijskog sveta razvijenog naprednom tehnologijom, ali u kom se život deli između unapređenih i običnih gena.  Savršenstvo zahteva konstantne promene, ali nijedna obnova nije moguća bez prethodnog stradanja. Opasnost kosmičkih razmera je na vidiku u samom otvaranju romana, što pokreće purifikaciju sveta i likova. Budućnost suživota sa robotima, veštačkom inteligencijom, virtuelnom stvarnošću otvara pitana vrednosti života i kuda nas vodi evolucija čoveka. Kroz priču nas vode junaci zvani Dabo, Luna, Teo i Moros uz koje saznajemo kako je to biti drugačiji u svetu gde budućnost postoji samo za izabrane. Ko planira pročišćavanje sveta i može li to iko sprečiti pre nego što bude kasno možete da otkrijte u romanu Magnu opus – Purifikacija.

P: Sa autorom pričamo o ovom romanu i evo za početak reci nam kakva je osnovna premisa tvoje priče?

O: Radnja se vrti oko misije, nazvane Sizif, koja ima za cilj preusmeravanje asteroida i njegovo smeštanje u lunarnu orbitu. Međutim, svemirski tegljač Sizif na samom cilju postaje meta sajber napada, izazivajući pretnju da će promašiti svoje odredište u mesečevoj orbiti i tako ugroziti Zemlju. Pošto u centrima za zaštitu života ima mesta samo za odabrane, svi ostali su u opasnosti. Premisa ili veliko tematsko pitanje romana je da li će glavni likovi uspeti da zaustave katastrofu i otkriju ko stoji iza sajber napada, kao i ko i zašto planira purifikaciju sveta.

P: Kako si dobio ideju da napišeš ovaj roman?

O: Ideja za ovaj roman proizašla je iz duboke ljubavi prema fantaziji i mog interesovanja za alhemiju. Možda se mogu opisati kao pristalica Jungove filozofije i tema alhemije je obrađena kroz prizmu njegovih učenja. Oduvek me fascinirala ideja da čovek ne živi svoj pun potencijal i da kroz lični razvoj može dostići tu savršenost. Tako sam spojio te dve teme, alhemiju kao disciplinu koja teži savršenom čoveku i načnu fantastiku u vidu napredne tehnologije koja u tome može da potpomogne čoveku. Kažu mi da sam zagrizao veliki zalogaj, ali ideja je jednostavno izrasla u trilogiju nazvanu Magnum opus, koja će sadržati tri knjige: PURIFIKACIJA (to je ovaj prvi deo), TRANSMUTACIJA (to je drugi deo) i ARS MAGNA (će biti treći deo). Glavna ideja serijala je da jedan od likova prolazi kroz alhemičarski proces Velikog dela ili Magnum opus u fizičkom i duhovnom smislu.

P: Vrlo neobični naslovi. Kako si odabrao naslov za svoje delo i šta on simbolizuje?

O: S obzirom na ideju da junak prolazi kroz alhemičarski proces, naslov serijala Magnum opus se nametnuo sam. Svaka knjiga u serijalu ima svoj podnaslov. Purifikacija za prvi deo, simbolizujuje proces pročišćenja junaka. U drugom delu, Transmutacija, on doživljava transformaciju i postaje alhemičar, dok ga u Ars Magna, trećem delu, vidimo kako vlada svim naučenim veštinama. U odnosu na Magnum opus ili Veliko delo, Ars magna znači Velika veština i to je faza u kojoj je alhemičar već postao Veliki majstor. Sa svesnom namerom sam zadržao alhemičarske termine za Magnum opus umesto Veliko delo. Purifikacija umesto Čišćenje, Transmutacija umesto Transformacija i Ars magna umesto Velika veština. Isto tako sam odlučio da na koricama prikažem alhemičarsku simbologiju. Tu imamo tri glavna elementa, a to su čovek krug i ptica.

Na primer, naslovnica Purifikacije koja prikazuje čoveka, skeleta koji stoji na crnom suncu i drži vranu u ruci, urađena je prema referenci drevnog alhemičarskog crteža koji simbolizuje fazu nigredo, fazu truljenja i početnu fazu alhemičarskog velikog dela.

P: Zašto baš alhemija?

O: U Purifikaciji ne obrađujem opširno temu alhemije, iako imamo alhemičare kao tajno društvo i jedan od likova čiju perspektivu pratimo je alhemičar. Prvi deo je koncipiran da prikaže likove u njihovoj punoj ljudskosti, sa svim manama i nesavršenostima koje moraju pročistiti kako bi spoznali svoje pravo unutrašnje biće. Da bi u nastavku bili spremni za transmutaciju, gde će i biti više priče o samom alhemičarskom velikom delu. A zašto alhemija? Alhemičari su praktikovali disciplinu pretvaranja nesavršenih materijala u plemenite metale kao što je olovo u zlato, ali su pored toga povezani i sa duhovnim filozofskim aspektima usavršavanja čoveka radeći i na čudnovatom leku, eliksiru života ili kamenu mudrosti koji bi trebalo da obezbedi čoveku večni život i mladost. Poznato je da su alhemičari prvi pronašli spektar lekova za razne bolesti. Tako da mi je sve to dalo dobru podlogu za temu čoveka koji teži savršenstvu u besmrtnosti.

P: Gde i kada se radnja romana odvija?

O: Radnja se odvija u alternativnom svetu bliske budućnosti. To je jedan utopijski svet gde imamo ujedinjenu, centralizovanu kontrolu planete, borbeni roboti čuvaju mir, veštačka inteligencija unapređuje svakodnevicu, a virtuelna realnost je glavna zabava. Važno još istaći da se ljudi u tom svetu dele na požuge, one koji su rođeni prirodnim putem, i divinuse, one koji su  unapređeni uz pomoć genetskog inženjeringa. To neumitno vodi ka klasifikaciji ljudi na dve vrste, gde se ovi obični homo sapijensi smatraju zaostalima, a ovi unapređeni nazvani homo divinusi svrstavaju se u viši sloj društva.

P: Kako si dobio ideju da osmisliš taj svet?

O: Važi mišljenje da su sve udeje već opisane, iako se radi o alternativnom svetu, mislim da je ovo o čemu sam pisao naša bliska budućnost i da je ljudima to uglavnom već poznato iz opšte kulture. A za izgradnju sveta koristio sam jedan od šablona koje možete da preuzmete sa mnogih portala koji se bave kreativnim pisanjem. Kroz te šablone razrađujete pitanjia koja vam pomažu da kreirate svet, tako što definišete vreme, tehnologiju, društvo i tako dalje, a i u zavisnosti od žanra u kojem pišete. Recimo ako pišete u žanru epske fantastike onda ćete se baviti pitanjima fantazijinih bića, ili sistemom magije i slično. Napisao sam dosta materijala prilikom kreiranja sveta i to mi je bilo korisno jer mi je pomoglo da bolje definišem glavne stubove samog sveta, a tako da on radi u funkciji glavne ideje i pouke ove priče.

P: Koja je osnovna naučna fantastika ili futuristička ideja koja će biti centralna za roman?

O: Osnovna naučna fantastika ili futuristička ideja koja će se provlači ti kroz ceo serijal jeste pitanje savršenosti čoveka i na koji način će on dalje da evoluira. Tako u eri velikog tehnološkog napretka imamo transhumiste koji uz pomoć napredne tehnologije pokušavaju da ostvare besmrtnost, a sa druge strane imamo one koji kroz proces individualizacije nastoje da spoznaju besmrtnost usavršavanjem unutrašnjeg bića do nivoa pravljenja zlata od čoveka. U slučaju da prevlada simbioza čoveka i mašine nameću se pitanja antropomorfizma, koja je cena besmrtnosti i u kom pravcu bi sve to moglo odvesti čovečanstvo?

P: Koja je osnovna poruka ili pouka koju želiš preneti čitaocima kroz svoj roman?

O: Roman nosi snažnu pouku i verujem da će čitaoci biti podstaknuti da razmisle o sopstvenom postojanju i ulozi u svetu. To su ona pitanja koje muče ljude od davnina. Ko smo? Zašto smo ovde? I koja je naša svrha postojanja? Ja se tom temom bavim prikazujući jedan futuristički svet, gde društvo idealizuje divinuse, to jest čoveka savršenih gena, i ukoliko ste požuga, to jest običan čovek i ne ispunjavate određene kriterijume, vi onda i niste vredni života. Ta težnja čoveka da se kao pojedinac izdigne iznad drugih postoji i danas. U mom romanu ta podela se odnosi na to da li imate savršene gene ili ste obični. I danas se već mnogo degradira prirodnost, tako ne mora da nas iznenadi budućnost u kojoj neće biti moguće definisati šta je to život ukoliko budemo imali kiborge, ljude sa unapređenim telima, ili artificijelna ili možda čak i biološka tela kojima upravlja veštačka inteligencija. Gde možemo doći do poništavanja prirodnosti kao nečeg zaostalog i siromašnog. Pouka će biti zaokružena celim serijalom, a jednostavnije rečeno bilo bi; da li je prava vrednost u jednom predefinisanom programiranom veštačkom biću ili se ta savršenost može postići samo kroz jedan prirodni proces individualizacije.

P: Šta misliš koliko smo daleko od te budućnosti?

O: Mislim da budućnost stiže brže nego što bilo ko od nas to očekuje. Kada sam počeo da radim na ovom romanu, to je bilo od 2019. do 2020.  godine opisao sam i Atinu Ineks, to je android koji radi na sistemu artificijelne inteligencije, i evo samo nekoliko godina od tada imamo ekspanziju aplikacija koje rade na sistemima veštačke inteligencije.

P: A šta generalno misliš o veštačkoj inteligenciji?

O: Sasvim je jasno da je veštačka inteligencija alat koji u mnogome ubrzava i olakšava čovekov posao i samo od ljudi će zavisiti da li će to upotrebiti u dobre ili loše svrhe, kao što sam prikazao i u samom romanu. Milim da IA neće moći u potpunosti da zameni čoveka jer će i dalje neko morati njome da upravlja da bi se došlo do željenih rezultata. A ako budućnosti budemo imali borbene robote kao što postoje u ovom romanu, opet će od čoveka zavisiti na koji način će upotrebljavati ta sredstva, isto kao i što danas imate one koji poseduju oružje za masovno uništavanje. Da li će veštačka inteligencija moći da postoji nezavisno od čoveka, to je apstraktno pitanje, jer postoji mogućnost i od njenog urušavanja ukoliko se bude razvijala na apstraktnim modelima koje je već sama kreirala.

P: Koji je glavni konflikt u priči? Ko su antagonisti ili prepreke koje će likovi morati  da prevaziđu?

O: Glavni konflikt se vrti oko misije Sizif. Već u otvaranju romana saznajemo da postoje vrlo moćni ljudi koji nameravaju da osujete svemirskog tegljača tako što će ga umesto smeštena u lunarnu orbitu zajedno sa asteroidom koji vuče srušiti na Zemlju. Nasuprot njima imamo protagoniste koji će to pokušati da zaustave svako sa svojim izazovima. Likovi imaju i svoje unutrašnje konflikte koji su prouzrokovani zapletom i kako se priča bude razvijala tako će čitaocu vrlo brzo postati jasno da su svi oni međusobno povezani i da će u samoj kulminaciji romana svako od njih odigrati ključnu ulogu.

P: Koje su ključne karakteristike i motivi likova?

Pisao sam iz četiri različite tačke gledišta sa pripovedanjem sveznajućeg ali ograničenog naratora, tako da svako poglavlje predstavlja perspektivu određenog lika.

Tu imamo Daba Uborija, on je AI inženjera, čiji je motiv da po svaku cenu obezbedi sklonište svojoj porodici i zato prihvata rizične sajber poslove. To ga uvlači usred sukoba između tajnog bratstva i moćnih vladara. A kada sudbina misije Sizif nenadano završi u njegovim rukama, suočiće se sa pitanjem – ko ima pravo na budućnost?

Zatim tu je mlada Luna Sulfurijev,  koja želi da skine nevinost sa planom da okonča svoj život, zato se izlaže surovosti sveta kome ne pripada i tako nabasa na misterioznu građevinu. Odjednom postaje meta smrtonosnih snaga, angažovanih od strane moćnika. I da bi izbegla pretnju, moraće da razotkrije strogo čuvanu tajnu.

Tea Iron kao astronaut drevnog bratstva, učestvuje u izgradnji satelita –  superiornog oružja u svemiru. Dok izvršava operacije u orbiti kako bi zapečatio sudbinu Sizifa, nailazi na izazove koji ga prisiljavaju da se suoči sa svojim mizantropskim stavovima i preispita svoj odnos prema svetu i ljudima.

I četvrta naracija je perspektiva sredovečnog Morosa M. Romera. On je glavni čovek Konusa, Ministarstva odbrane Zemlje, odakle upravlja svim sredstvima kako bi osigurao uspešan završetak misije Sizif. Međutim, čak i uz besprekornu pomoć artificijelne inteligencije, izgleda da sve izmiče njegovoj kontroli. I na kraju će se njihovi putevi ukrstiti u tom kataklizmičkom događaju.

P: Kako će se likovi razvijati tokom priče?

O: Prvi roman u serijalu Magnum opus nosi naziv Purifikacija i dok se to u zapletu, globalnom događaju, odnosi na čišćenje planete istovremeno se odnosi i na karakterizaciju i razvoj likova, jer oni na ličnom planu prolaze kroz purifikaciju, bilo da su postali svesni svog lažnog ubeđenja o sebi i svetu ili da su otkrili da ono za čim su žudeli sve vreme nije ono što im zapravo treba. A kroz to čišćenje oni rastu i menjaju se kao likovi, tako da je to priča o buđenju i samoosvešćenju.

P: Kome je namenjen roman?

O: Primarni čitaoci su mladi, ali ga mogu čitati sve generacije koje vole da čitaju Ričarda Morgana, Džejms Dašnera, Suzan Kolins, Veroniku Rot ili generalno ljubitelji sajberpank kulture. Roman je po žanru naučna fantastika, sa podžanrovima akcije, trilera, avanture. Može biti zanimljiv i svima onima koji vole da čitaju popularnu psihologiju, iako moj roman spada u fikciju, jer dok pratite razvoj likova koji prolaze kroz purifikaciju možete steći uvid u, da tako kažem, neki vid lajf koučinga ili samoosvešćenja. Ali moram da kažem da sam ovaj roman pisao prvenstveno za sve one koji su neprilagođeni, koji se osećaju kao da ne pripadaju ovom svetu, koji su maltretirani i osuđivani od društva, koji nisu prihvaćeni i diskriminisani su na ovaj ili onaj način, ili još uvek nisu pronašli svoje mesto pod suncem. Za njih je ovaj roman.

P: Koji je bio tvoj postupak pisanja?

O: Pisao sam po strukturi radnje u tri čina. Odabrao sam četiri različite tačke gledišta, kako bih od čitalaca mogao da sakrijem određene informacije, navodim na pogrešne tragove i prikažem drugačije poglede na alternativno društvo i svet bliske budućnosti. Iako se poglavlja smenjuju prateći glavne likove, radnja se odvija hronološki, tako da čitalac ne gubi nit i ubrzo mu postaje jasno kako su svi likovi upleteni u zaplet romana.

P: Kako planiraš da privučeš čitaoce od prvog poglavlja i zadržiš njihovu pažnju tokom priče?

O: Oni koji su do sada čitali kažu da im je čitanje išlo brzo i da se scene lako vizualizuju, tako da su imali utisak kao da gledaju film. Radnja ima dosta akcije, pa je ritam brz, ali doziran tako da likovi, a i čitaoci mogu da predahnu. Čitaoci će kroz tok radnje moći da naslućuju i konstantno će ih zanimati šta će se desiti sledeće, a čekaju ih i iznenađenja i obrti. Za sada mi uglavnom kažu da pred završnicu, možda nekih poslednjih sto strana, ne mogu da ispuste knjigu jer je toliko napeto da moraju da okrilju kako će se sve razrešiti na kraju. U romanu ima dosta skrivenih značenja, imenovanja i jedan takozvani ester egg, pa evo ovim putem izazivam čitaoce da pokušaju da ga otkriju.

P: Rekao si da imaš četiri razvičite perspektive u romanu. Možeš li nam reći nešto više o svakom od njih, evo za početak ko je Dabo?

O: Dabo je bezbrižan dvadesettrogodišnji programer multimedija i inženjer veštačke inteligencije, trenira streličarstvo, a svoje slobodno vreme troši na igre, zabave i seks. Svestan je da živi u društvu koje favorizuje divinuse, rođene uz pomoć genetskog inženjeringa, nasuprot kojih požuge, rođeni prirodnim putem, nemaju nikakve šanse za uspeh. Iako nije agresivan prema onima bez genetskih modifikacija, nije ni posebno empatičan prema njihovim problemima. Zato on pridaje veliki značaj svom društvenom statusu i ulaže mnogo napora da održi hedonistički stil života i ispuni sve standarde visokog društva, čak do tih granica da ide protiv sebe i svojih principa. To je kod njega kreiralo određene šablone ponašanja, tako što koristi različite maske u zavisnosti od životnih situacija i zato njegova ličnost funkcioniše na osnovu multipersonalnosti, ali ne u smislu psihičkog poremećaja, već više njegovog nastojanja da zadovolji očekivanja svog super-ega. Taj šablon ponašanja nesvesno utiče na njegov odnos sa ljudima.

Prva scena u priči prikazuje ga dok se zabavlja u virtuelnoj realnosti, kada mu majka sa rođacima dolazi u neočekivanu posetu. Donose mu uznemiravajuće vesti. Vlada Zemlje je donela novi zakon o kontroli rađanja, koji nije prihvaćen od svih članica, počinju da se formiraju grupe otpora koje Vlada Zemlje želi da uguši šaljući na njih borbene robote i sve bi uskoro moglo eskalirati u ozbiljni globalni sukob. Istovremeno Dabo saznaje da njegova porodica, a ni on, nisu primljeni u pokrenuti program za zaštitu života, ali ipak odbija predlog da kupe kontejner za evakuaciju. Kasnije pod uticajem društva počinje da veruje da njima ne trebaju čak ni mesta u nekom skloništu, već da zaslužuju luksuzni apartman u privatnom skloništu. Nažalost po njega, takav smeštaj on ne može da priušti, ali se pred Dabom javlja mogućnost da sa pobunjeničkom grupom učestvuje u sajber napadu na važnu vladinu ustanovu čime bi mogao da zaradi mesto u luksuznom skloništu. Dabo će biti suočen sa teškim odlukama koje će ga uplesti u glavni zaplet romana i samu intrigu rušenja svemirskog tegljača na Zemlju, a biće suočen i sa moralnim dilemama što će na kraju oblikovati njegovu sudbinu.

P: Ko bi nam opisao Lunu?

O: Luna je devetnaestogodišnja devojka koja bori se s dubokom depresijom, anksioznim napadima i ima razvijenu socijalnu fobiju zato što je požuga, a to znači da nije genetski unapređena kao elitni divinus, pa čak ima i urođene belege na vratu koji nedvosmisleno otkrivaju njeno nesavršeno poreklo, zbog čega je u detinjstvu trpela brutalno vršnjačko nasilje i zato je muče ozbiljne traume. U svetu gde postoji segregacija između požuga i divinusa, Luna je pod konstantni pritiskom, krijući svoje belege i izbegavajući nasilje, a izolacija postaje njen način preživljavanja. Međutim zbog bogatih i uticajnih roditelja uvek je okružena svetom divinusa, pa je taj pritisak društva koje modeluje određeni kalup savršenosti u koji ona ne može da se uklopi, sve veći. Zbog svega toga Luna oseća da ne zadovoljava kriterijume i da jednostavno nije stvorena za ovaj svet, i zato je odlučila da prekine to mučeništvo i da uskoro prekrati svoj život. Pre nego što izvrši taj kobni čin, Luna ima listu želja koje želi da ostvari, a jedna od stavki sa te liste je da izgubi nevinost.

Prva scena u kojoj čitalac zatiče Lunu, odvija se na Hajdanku, Južnom polu, gde Luna i njena majka prolaze obuku za tehnologa hidroponije. Tu ona među drugim polaznicima obuke upoznaje Alpola, savršenog divinusa, koji se ističe u svemu. Luna, iako svesna društvenih razlika, koristi trenutnu pristupačnost tom momku kako bi ispunila svoju poslednju želju. Međutim, da bi mu se više približila, moraće da napusti svoju izolaciju i izloži se riziku boravka u društvu divinusa koje je užasava. Alpolo uspeva da je uvuče u dogodovštine koje omladinci  izvode na Hajdanku, gde u zabranjenoj oblasti otkrivaju misterioznu građevinu ukopanu u ledu, zbog čega svi postaju meta moćnika koji žele da zataškaju tu tajnu. Tako Luna biva upletena u glavni zaplet romana i pred njom je da razotkrije tu strogo čuvanu tajnu, a suočavanje sa smrtonosnom pretnjom daće joj novu perspektivu na prave vrednosti života. Da li će se ona izvući i da li će ispuniti svoju poslednju želju ostaje da otkrijete u romanu Magnum opus – Purifikacija.

P: Meni se posebno izdvojio Teo. Šta bi nam rekao o njemu?

O: Teo ima dvadeset i devet godina, inicijant je drugog stepena alhemičarskog bratstva i astronaut njihove privatne svemirske agencije. On je samotnjak i pravi mizantrop, kao nelegalno dete i požuga odrastao je u domu za neželjenu decu, gde je doživeo odsustvo ljubavi i pripadnosti. Njegova traumatična prošlost, obeležena nasiljem od strane finih dečaka  divinusa, onih s savšenim genima,  gde bi on žrtva uvek bivao osuđen kao krivac, ostavila je Tea sa dubokim traumatičnim ožiljcima i nagonima ka destrukciji i agresiji. Zbog svega toga Teo ima jak odboj prema idealu savršenstva i vrednuje smo one stvari koje su polomljene ili imaju grešku. Sreća mu se osmehnula kada su ga alhemičari prepoznali i uzeli pod svoje, tada je Teo dobio priliku za obrazovanje i privilegovan život. Ipak, njegovi odnosi sa ljudima ostaju formalni, distancirani i hladni, dok svoje nagone može da zadovolji samo kroz sadomazohističke odnose, ili sa skesualnim robotima grotesknog izgleda.

Tea prvi put zatičemo u sceni kada se pridružuje tajnom sastanku alhemičara koji se maskiraju i nose odore. Na tom skupu, Veliki majstori otkrivaju da se pripremaju za sudar asteroida koji vuče svemirski tegljač Sizif i kakve će posledice izazvati ta katastrofa. Saznajemo i da su oni veliki igrači na tom polju upravljanja svetom i da imaju određene interese u vezi sa sabotiranjem misije Sizif. Veliki majstori zadaju Teu zadatak da učestvuje u kompletiranju njihovog privatnog satelita u orbiti, za koji se ispostavlja da je moćno oružje, a koje planiraju da upotrebe protiv Sizifa. Teo je sada deo operativaca koji učestvuju u kreiranju sudbine sveta i spreman je da rizikuje sopstveni život za ideale svog bratstva i proces alhemičarskog Velikog dela. Operacije koje Teo izvodi suočiće ga sa većim izazovima nego što je očekivao i primorati ga da preispita svoje stavove o svetu i odnos sa ljudima.

P: I imamo perspektivu Morosa. Ko je on?

O: Moros je u četrdeset i osmoj godini života na vrhuncu svoje karijere kao glavni čovek Konusa, centralnog štaba Ministarstva odbrane Zemlje i ima veliki uticaj i moć. Iako visoko rangiran, on shvata svoju podređenost sistemu, te teži ulasku među Gospodare koji sa samog vrha oblikuju svet. Kako ulazi u srednje životno doba suočava se sa problemom starenja, a kako raznorazne terapije za podmlađivanje više ne daju pravog efekta, a na ceni je kult mladosti i savršenstva, počinje da razmišlja da pribegne nekim ekstremnijim merama. On je zagovornik transhumanizma i veruje da nesavršenosti prirode moraju biti prevaziđene i da je pred čovečanstvom ultimativni zadatak da pobedi smrt. Međutim, njegov privatni život je trenutno potpuno zanemaren zbog alarmantne situacije sa krizom misije Sizif koja zahteva njegovo lično prisustvo i upravljanje.

Prva scena u kojoj upoznajemo Morosa dešava se u kancelariji za informacionu bezbednost u zgradi Konus. Android, veštačka žena, njegov najbolji analitičar za unutrašnju i spoljašnju bezbednost informiše ga o sajber napadu na operativni sistem svemirskog tegljača Sizif, koji preusmerava asteroid u lunarnu orbitu, i o potencijalnim katastrofalnim posledicama po misiju koja traje već jednu deceniju. Iako je misija Sizif u samoj završnici pred kolapsom, Moros rutinski pristupa rešavanju situacije i već ima plan kako da zataška informacije od ostalih članica Centralne svemirske agencije i kako da dođe do diskretnog IA inženjera koji će mu rešiti problem. Paralelno sa tim se suočava i sa političkim nemirima i pobunjeničkim grupama čije aktivnosti mora hitno da suzbije. Na raspolaganju su mu sredstava i sistemi za globalnu opservaciju, specijalne jedinice najelitnijih borbenih snaga, kao i moćni borbeni roboti, ali ipak izgleda da sve izmiče njegovoj kontroli. Da bi se dokazao kao najbolji čovek Konusa, Moros će morati da prevaziđe sopstvene mogućnosti i prilagodi se svim novonastalim situacijama i na kraju ga to može odvesti do saznanja koja mogu redefinisati istoriju čovečanstva.

P: Kako si izgradio i razvio sve te likove u knjizi?

O: Pored njihove četiri tačke gledišta tu postaji sijaset drugih likova koje vidimo kroz njihove perspektive. U procesu razvoja likova, temeljno sam zapisivao odgovore na niz pitanja koja se bukvalno mogu pronaći u leksikonima. To uključuje informacije poput njihovih ličnih podataka, kao i njihove vrline i mane, pa do opisa fizičkog izgleda, stila oblačenja i drugih detalja. Sve ove informacije nisu završile u romanu, ali su meni kao autoru bile od koristi kako bih imao dublje razumevanje likova. Ipak, najvažnije je prilikom kreiranja likova, a što bi trebalo da bude jasno i samim čitaocima, znati šta vaš junak želi, koje su prepreke na njegovom putu do tog cilja, kako će se suočiti sa izazovima, koje akcije će preuzeti za rešavanje problema. Jer njihove akcije, više nego opisi, oblikuju percepciju o njima. Dodatno, poseban naglasak treba staviti na jedinstveni govor svakog lika, jer svako ima različit vokabular i svoj stil komunikacije, što doprinosi autentičnosti njihovog karaktera.

P: Kako si istraživao i pripremio se za teme koje se pojavljuju u knjizi?

O: Istraživanje za ovu knjigu je proizišlo iz mog generalnog interesovanja za ovu i slične teme. Često čitam novosti o tome bilo da je to na internet portalima ili putem nekih časopisa kao što su popularna nauka recimo, a i razne druge platforme su nam dostupne putem kojih možemo vrlo brzo doći do informacija bilo šta da nas zanima. Mada volim i da se posavetujem sa stručnim ljudima ukoliko imam neke nedoumice. Istraživanje teme je veoma važno, ali nema potrebe da pisac  sa svim tim naučenim informacijama guši čitaoce, pogotovo u romanima fikcije, gde je fantastika u službi zabave, uzbuđenja i čuda u priči, i glavna namena joj je da pruži čitaocima neobično ili nesvakidašnje iskustvo.

P: Da li je bilo izazova prilikom pisanja i kako si ih prevazišao?

Posebnih izazova prilikom samog pisanja ovog dela nije bilo osim vremena koje sam morao da odvojim za samo pisanje. Znam da neki pisci blokiraju tokom pisanja i onda ne mogu da nastave dalje i to se uglavnom dešava kad ne znate o čemu želite da pišete. Pisci se dele na one koji pišu iz glave i one koji pišu po unapred osmišljenom planu. Kad sam počinjao da pišem, nisam imao nikakav plan osim te početne ideje, a onda sam vremenom shvatio da je ipak bolje imati plan, jer kada osmislite samu završnicu, što je slaba tačka mnogih romana, onda mnogo bolje možete da radite i na uvodu, zapletu i razradi, da postavljate prave, ali i lažne tragove, da čitaocu date jasnu premisu i predviđanja, da imate velika iznenađenja i obrte, a što je najvažnije da ostavite čitaoca sa zadovoljavajućim zaključkom.

P: Šta se nadaš da će čitaoci dobiti ili doživeti dok čitaju knjigu?

O: Kao neko ko i sam uživa da čita, uvek me je oduševljavao taj svet koji oživljava ili paralelna dimenzija u koju ulazite kada otvorite neku knjigu i počnete da čitate, pogotovo kada je reč o fantaziji. Pošto već dobijam povratne informacije od ljudi koji su pročitali knjigu, mogu da kažem da me čini veoma srećnim i da mi je najveća nagrda to što sada oni oživljavaju jedan svet, upoznaju likove, proživljavaju njihove sudbine i kroz vizuelizaciju materijalizuju tu priču, a sve to kroz prozu koju sam eto nekim slučajem ja kreirao. Mislim da će čitaoci dobiti onaj zadovoljavajući, gotovo magijski osećaj koji nam knjige daju i zbog čega zapravo i volimo da čitamo.

P: Kako se osećaš sada kada je knjiga završena i objavljena?

O: To je poseban osećaj. Puno vremena, truda, živaca i sredstava na kraju krajeva sam uložio u ovaj projekat i kada sam konačno uzeo proizvod u vidu štampane knjige u svoje ruke imao sam jedan čaroban osećaj koji ne može rečima da se opiše. Ja bezmalo paralelno sa ovim svetom živim i u tom fiktivnom svetu zajedno sa tim likovima i sada kada je knjiga konačno objavljena, raduje me što taj svet mogu da podelim sa drugima. I zato sam odlučio da elektronska knjiga bude besplatana i da svako ko bude želeo da čita i ima priliku da dobije ovaj roman. Naravno značilo bi mi da zainteresovani i kupe knjigu kako bih prikupio sredstva za objavljivanje drugih nastavaka.

P: Možeš li podeliti svoje iskustvo o procesu objavljivanja kjnige?

O: Objaviti knjigu na tradicionalan način preko izdavača nije lako. Izdavačke kuće ignorišu neafirmisane pisce, sa njima možete da pokušate da komunicirate ali dobićete generičke odgovore ili vas čak uopšte neće ispoštovati da vam daju odgovor. Možete se susresti i sa onim izdavačima koji na svojim sajtovima imaju cenovnik koliko košta da vam oni objave knjigu, ali sa njima nisam ni pokušavao da ostvarim saradnju, jer ukoliko sam moram da obezbedim urednika, lektora, a pri tom nisam naročito oduševljen sa dizajnerskim rešenjima njihovih korica za knjige, a meni kao grafičkom dizajneru i ilustratoru je bila veoma važna kontrola vizuelnog identiteta knjige. Zato sam odlučio da budem samostalni autor, a sredstva za štampanje knjige sam dobio tako što je moj roman prošao na konkursu u kulturi koji je raspisao Grad Šabac i ovom prilikom se i zahvaljujem Gradu Šapcu koji je pružio podršku za objavljivanje ove knjige, smatrajući da se time ostvaruje izvestan stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice. Olakšavajuća okolnost za mene je bilo i to što nisam morao da plaćam dizajnera da mi uradi dizajn korica i prelom teksta jer je to moj profesija. Pored toga sam uradio i trejler i ilustracije za veliki broj likova koji se pojavljuju u ovom romanu. Pa oni koji ne mogu lako da vizualizuju dok čitaju mogu da posete veb stranicu www.nenadsarac.com i pogledaju sve vizuale koji im mogu dodatno dočarati svet i priču.

P: Koji savet bi dao mladim piscima koji žele da započnu svoj književni put?

O: Poručio bih onima koji žele da objave knjigu, a nemaju kontakte, da ne očekuju dogovore koji neće uslediti i da ne čekaju da neko drugi uradi nešto za njih već da sami guraju svoje snove. Mladim piscima bih još savetovao da nastave da pišu, da se ne plaše toga da li će napraviti greške, jer se na greškama najbolje uči i samo kroz pisanje mogu da napreduju. Isto tako trebalo bi da se usavršavaju i uče o alatima pisanja, jer je to veština koja može da se nauči kao bilo koji drugi zanat, i nije vam potrebna nikakva žila iz svemira da biste se bavili kreativnim radom, jer ta žila najpre počinje da pulsira u vama, a tek onda svemir reaguje. A i jedna važna poruka mladim piscima je da zapamte da se ostvaruju samo oni snovi i želje od kojih nikada nismo odustali, tako da ne odustaju od pisanja, ako je to vaša strast.

P: Koje su tvoje omiljene knjige ili pisci koji su uticali na tebe kao autora?

O: Nemam jednog autora na koga se ugledam. Različite knjige su uticale na moj život i na moje čitalačko interesovanje i to u zavisnosti od životnog doba. Volim da čitam knjige o psihologiji tako da bih svakako istakao Karla Gustava Junga. A što se tiče naučne fantastike to je Majkl Krajton, što se tiče trilera to je Den Braun, što se tiče horora to je Stiven King, a od klasika bih izdvojio Čarlsa Dikensa.

P: Kada možemo da očekujemo nastavke ili radiš na nekim drugim projektima?

O: Planiram da pišem nastavke, kao što sam već spomenuo serijal Magnum opus je zamišljena kao trilogija i pored Purifikacije koja je objavljena, ja već imam gotovo završenu drugu knjigu sa podnaslovom Transmutacija koji ne planiram da objavljujem dok u potpunosti ne osmislim treći deo sa podnaslovom Ars Magna. Ja se nadam da ću imati vremena i sredstava da završim serijal jer ipak moram da radim svoj primarni posao, a pisanjem se bavim čisto iz ljubavi i sigurno ću najviše svog slobodnog vremena posvetiti pisanju.

P: I za kraj, gde čitaoci mogu pratiti tvoj rad i dobiti najnovije informacije o tvojim projektima?

O: Najviše informacija se može naći na sajtu: www.nenadsarac.com gde može da se poruči knjiga i preuzme besplatni elektronski primerak knjige. A isto tako mogu pratiti moj radi i na društvenim mrežama:

instagram.com/n.s.vidak
facebook.com/n.s.vidak
tiktok.com/n.s.vidak
youtube.com/nenadsharac