Savremeni roman o pročišćenju čoveka smešten u alternativnu budućnost

Roman mladog autora Nenada Šarca Vidaka „MAGNUM OPUS – Purifikacija“ otvara važna pitanja o čišćenju i pročišćenju kao književnoj, estetskoj i etičkoj realiji i o savremenoj globalnoj dilemi između preplavljenosti tehnologijom i njenim pozitivnim i negativnim reperkusijama. Mladi talentovani stvaralac, Nenad Šarac Vidak, uvažava činjenicu da će veštačka inteligencija zameniti ljude u mnogim poslovima, i to već čini kad je u pitanju automatizacija monotonih i ponavljajućih radnji, ali ne strahuje, jer se preciznost mašine može koristiti u različite svrhe postavljene namerom čoveka, pa je upravo tu nameru važno preispitati i odmeriti vrednosnim aršinom.

Pretpostavljam da bi se autor romana na globalnom planu složio s idejom Gilly Solomon – a: „Zvezde nove tehnologije sijaju iznad neba našeg saznanja i obrazovanja obećavajući neizrecivu dobrobit.“ Tema romana je savremena i aktuelna, pritom se prvi put u našem gradu moćno aktuelizuje: Svemirski tegljač Sizif je na misiji preusmeravanja asteroida pretrpeo sajber napad i ako se na vreme ne zaustavi u lunarnoj orbiti, udariće u Zemlju. Radnja romana je dramatična, u skladu sa žanrom. Imena junaka su svojevrsne metafore sa mogućnošću širenja (Dabo, Luna, Teo, Moros, Alberto). Slojevitosti značenja teksta obilatog nenametljivim porukama doprinose simboli putem kojih saznajemo da zlo, bez obzira na moć tehnologije, gubi kontrolu nad kataklizmičnim događajem, kada čovek od autoriteta humanom akcijom zaustavi ostrvljene moćne klanove mašina bez emocije.

Dok je opasnost kosmičkih razmera na vidiku, u centrima za zaštitu života ima mesta samo za izabrane, svi ostali su višak: „Stanovništvo koje vapi za izbavljenjem prihvatiće svako spasenje, pa čak i još veće zlo od onoga u kom živi“ (str. 339). Dok se svet menja „na velikom planu“, iskusniji Alberto očekuje vreme patnje: „Preporod je daleko“ (str.344). Otac shvata da se izbori razlikuju, ali da uvek treba da budemo jedan za drugog, iako je razoren idealni svet i njegova obnova je nemoguća. I savršena osoba zbog toga truli iznutra. No, nema lickanja istine. Nigredo je truljenje starog, preporod novog. Srećom „…računaju se krajnji ciljevi…..logika, percepcija i etika, moć za savijanje sveta po želji (str. 325).

Sledi traganje za božanskom iskrom u sebi, individuacija i usavršavanje junaka zvanih Luna, Teo, Dabo (kao Dajbog), kroz bolno truljenje: „Purifikacija služi da očistiš sve ono loše u sebi, a to je tek prva metamorfoza alhemičarskog dela“ (str. 346). Rešenja za oslobađanje od zla su nadomak ruke, na primer: „Ljubav porodice ima okrepljujuću moć pred kojom iščezavaju negativne emocije i svi neumitni strahovi“ (str. 357); „Očigledno je koliku snagu ima majka kada želi da zaštiti svoje dete“ (str. 358); „Dovoljno je da pogleda u drage oči svoje majke i da ga umire njene utešne reči“ (str. 360). Dakle, obostrana ljubav je iznad moći tehnologije i svakog zla. Zlo može da posluži kao učitelj i da ostavi belešku u naivnom iskustvu: „Nisam bio svestan diskriminacije i koliko to može da utiče na kvalitet života“ (str. 360). A onda se čitaocu, koji ne može biti neko drugi, no on sam, nudi „eliksir života“: „Okruženi smo onima koji će se boriti da svi ljudi, bez obzira na poreklo, imaju ista prava na život. To mi daje nadu da će sve biti dobro.“ (str. 360). Kada se shvati da je tehnologija dobar sluga, a težak gospodar, i da iznad nje stoji transformisan čovek, onda se roman zaključi rečenicom: „On je optimističan, jer naslućuje da je njegova transformacija započela“ (366).

Veštačka inteligencija, tehnologija koja omogućuje računarima prikupljanje i obradu podataka, ne može da zameni čoveka, svog kreatora. Samo ljudski um osposobljen je za rešavanje problema, zadataka, kritičkog razmišljanja i donošenja odluke nakon istraživanja. To je ujedno i odgovor na pitanje da li ima razloga za zabrinutost zbog mogućih posledica. Je li visoka tehnologija opasna, preteća, da li će prevazići ljudsku inteligenciju, s obzirom da granice njenog razvitka zavise od ljudi, a primena od ljudske etike i odgovornosti, koje, probuđene, sprečavaju negativne posledice? Mašine generišu tekstove na bazi podataka i algoritama, strane su im kreativnost i senzibilitet; dakle, automatizacija radnji je prihvatljiva, ali veštačka inteligencija ne može da zameni čoveka.

Kad sklopimo korice romana pred sobom, dobijamo odgovor na pitanje, human i empatičan: Ko planira purifikaciju planete i može li to iko sprečiti pre nego što bude kasno? Izvestan je i nastavak ove inspirativne moderne priče mladog autora, Nenada Šarca Vidaka. „Purifikacija“, čišćenje i pročišćenje, tek je početak, otvoren sistem. Očigledno je da će se ideje granati dalje, sve do trilogije, prihvatljive i za strano tržište, ako je suditi po kvalifikacijama evropskih komisija i po nagradama dodeljenim stranim i našim piscima za prozu koja pripada žanru fantastike.

Dr Anđelka Lazić, prof.